wonderland

Gledam tako kroz prozor svoje kancelarije- lep je pogled, tera na razmisljanje u nedostatku posla. Ljudi prolaze, kola jure, trole, tramvaji, crveno-zuto-zelena, pa sve ispocetka. Sta li rade svi ti ljudi, o cemu razmisljaju, o cemu pricaju jedni sa drugima, zamisljam kolicinu razlicitih misli, ideja, zelja. A ja?

Razmisljam o svemu i svacemu, s jedne strane sam nastavila dalje. Upoznala sam nekoga, lepo je. Pocetak veze, uvek najlepsi. Bio bi jos lepsi da sam sveza, rasterecena, zaljubljiva, poletna, kao nekad. Ali dobro, nema veze. Nastavila sam dalje, to je bitno. Cudno je to, nikad nisam patila, jesam u sebi- to tek sad shvatam. Patila sam u sebi i to skrivala cak i od sebe. Zanimljivo. U stvari i nije bas zanimljivo, vise je dosadno. Mada mozda je i bolje tako. Lagano, bez velikih iscekivanja, bez velikih emocija. Polako, oprezno, pa sta bude, i kako bude. 

Lete mi misli, mislila sam da ce biti lakse ako budem zapisala, ali i dalje lete.

Cini mi se da ponekad ljubav nije dovoljna- bar u mom slucaju, za sad, nije bila. Nema veze, docice nova, evo vec dolazi. Ali ovaj put na mala vrata, tihim korakom. 

Muzika: Dalida- avec le temps