wonderland

Gledam tako kroz prozor svoje kancelarije- lep je pogled, tera na razmisljanje u nedostatku posla. Ljudi prolaze, kola jure, trole, tramvaji, crveno-zuto-zelena, pa sve ispocetka. Sta li rade svi ti ljudi, o cemu razmisljaju, o cemu pricaju jedni sa drugima, zamisljam kolicinu razlicitih misli, ideja, zelja. A ja?

Razmisljam o svemu i svacemu, s jedne strane sam nastavila dalje. Upoznala sam nekoga, lepo je. Pocetak veze, uvek najlepsi. Bio bi jos lepsi da sam sveza, rasterecena, zaljubljiva, poletna, kao nekad. Ali dobro, nema veze. Nastavila sam dalje, to je bitno. Cudno je to, nikad nisam patila, jesam u sebi- to tek sad shvatam. Patila sam u sebi i to skrivala cak i od sebe. Zanimljivo. U stvari i nije bas zanimljivo, vise je dosadno. Mada mozda je i bolje tako. Lagano, bez velikih iscekivanja, bez velikih emocija. Polako, oprezno, pa sta bude, i kako bude. 

Lete mi misli, mislila sam da ce biti lakse ako budem zapisala, ali i dalje lete.

Cini mi se da ponekad ljubav nije dovoljna- bar u mom slucaju, za sad, nije bila. Nema veze, docice nova, evo vec dolazi. Ali ovaj put na mala vrata, tihim korakom. 

Muzika: Dalida- avec le temps 

Osecaj mucnine me je upravo naterao da se uspravim u krevetu, i umesto da zaspim, upalim kompjuter, ulogujem se na ovaj blog i napisem koju rec... Zasto bas mucnina? Bilo bi logicnije da je nesanica, tuga, seta, razmisljanje, sta god..ali zasto bas mucnina? Propratni efekat nedavnog raskida? Otkad je mucnina propratni efekat raskida? Pa, mozda bas kad je i sam raskid mucan. Mucnina jer je mozda sve to tako dugo trajalo? Ili zato sto su osecanja jos uvek prisutna? Ili zato sto nisam sigurna da li sam ispravno postupila? Ili prosto jer mi se od svih tih razmisljanja sve smucilo? Mucnina jer je sve moglo da bude drugacije? Ili mucnina jer nije moglo drugacije? Mucnina jer sam vise racionalna nego emotivna? 

Kako god, mnogo toga sto bi trebalo da osecam- ne osecam. Ali mucninu veoma osecam.